Meka sočna projara

Meka sočna projara

 Da biste oskrnavili stari bakin recept treba da imate dobar razlog. Situacija je nešto povoljnija ako baka baš i nema recept pa Vam muca u slušalicu kada je jednostavno pitate kako sprema onu svoju jednu i jedinu meku, sabijenu, ukusnu, slanu, sočnu i toplu projaru. Žutu projaru sa krupnim komadima starog sira, riđom koricom i mirisom one stare, male kuhinje na čijem su se zidu smenjivali veliki kalendari sa pejzažima, fazanima i jelenima, i jedan sasvim poseban, sa pajacima, ali o njemu ću da Vam pišem drugi put. 

Projaru koju sam volela hladnu i već sipkavu da jedem kada se vratim iz škole jer pored nje nisu imali šansu ni kroasani, ni sendviči ni peciva koja su tek tada polako u prodavnicama oko naše  seoske škole ulazila u modu.

Ni danas nemaju šansu kraj te projare. Možda ni ova moja meka i sočna projarica nema šansu kraj te bakine. Ali baka nema recept. Uzalud je sve, ja jednostavno takvu projaru ne umem i neću nikada umeti da spremim.Pokušavala sam. Ili bude tvrda, ili suva, ili premasna ili neslana. Donosila je, sada već pokojna, stara komšinica baki brašno od kukuruza "osmaka" samo za mene, stajala je i baka kraj mene dok pokušavam da stvorim to čudo ali nije uspelo. Verovatno se tako nešto dešavalo i vama. I to je tajna koja se više ne tiče samo hrane, recepata i sastojaka. To se tako duboko i suštinski tiče ljudi. To je misterija o nama samima i o vremenima koja nas stvaraju i koja stvaramo.

I zato sam odustala. Neka baki njene projare, neka joj tajne koju ni sama ne zna. Taj recept neću uspeti da sačuvam jer taj recept i ne postoji. Postoji samo njeno znanje, njeno umeće neizrecivo. U nečemu tako prostom. U projari. Sačuvaću priču o njoj, to je najviše što mogu. A zar je malo?

A onda  sam zapisala svoj recept. Kakva je takva je, moja je. I zapisana :-).

I odlična je. Mekša i sočnija od bakine. Nema taj čarobni, zanosni i setni ukus davnina, dodala sam joj gotovo sve što volim i sada  takva  priča mirisom i aromom neku priču o našem vremenu. O nama. O meni. I pričaće je i posle mene.

Jer naša jela to mogu. O, još kako!

Bliži se BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA! Obeležite da Vam se dopada ova strana  ako želite da pratite novosti u vezi sa romanom "Mučitelj" koji će biti dostupan na sajmu! 

Sastojci:

10 kašika kukuruznog brašna

2 kašike belog brašna

1 kesica praška za pecivo

2 jajeta

100 gr. krem sira

 1 čaša kisele pavlake (180 - 200 ml )

100 gr. kačkavalja

100 gr. feta sira

2 šoljice za crnu kafu  jogurta

1 šoljica ulja – neka ne bude puna do vrha

1 kašičica soli - meni je bilo taman, Vi prilagodite sebi ili prosto probajte

Kačkavalj  isecite na sitne kocke. Pavlaku, krem sir i izmrvljenu fetu pomešajte pa dodajte jaja i jogurt pa muteći žicom umešajte kačkavalj, ulje i naposletku kukuruzno i belo brašno koje ste izmešali i dodali im prašak za pecivo i so. 

Sipajte u podmazan pleh prečnika oko 20 cm. ( ja pečem i projaru na papiru za pečenje :-) ) pa pecite oko 35 minuta na 200.