Domaći sok

Sastojci:

• 1 limun
• 1 pomorandza
• 1/2 kg secer
• 2 limontusa
• 3 l vode

Priprema:
Limun i pomorandzu operemo a zatim zamrznemo da bi je lakse narendali.Kada narendamo (na krupnoj strani rendea),dodamo limontus i secer,izmesamo i ostavimo da prenoci.Sutra dan sipamo vodu,izmesamo i ostavimo jos par sati da odstoji,a s vremena na vreme promesati.
Sok iscediti kroz gazu,naliti u flase i staviti na hladnom mestu ili u frizideru.
Ako vam treba vece kolicine soka duplirajte sastojke.

Mleveni paradajz za zimnicu

« Ajvar od paradajza Kako napraviti ćevape »

Kako se pravi mleveni paradajz za zimnicu

Recept za pravljenje mlevenog paradajza za zimu
Kada je priprema zimnice u pitanju, verovatno svaka domacica ima svoj, najbolji recept. Zato vam mi predlazemo samo jedan od mnogih.
Dakle, za pripremu mlevenog paradajza koji ostavljate za zimu, najvazniji je izbor paradajza. Ako kupite dobar paradajz, sve ce vam biti lako. A pod dobrim paradajzom se podrazumeva da ne bude zelen, a ni prezreo, sto bi mi rekli “taman”. Salu na stranu, ko je makar jednom ostavljao ili gledao kako se ostavlja mleveni paradajz za zimu zna o cemu pricamo.

Sastojci:
– 5 kg paradajza
– 1 veza celera
– 3 ljute papricice (po zelji)
– Ulje
– So
– Secer
– Konzervans
Priprema:

1. Paradjz operite, obrisite I ocistite.
2. Isecite ga na krupnije komade I ostavite u djevdjir ili drugu posudu da se ocedi.
3. Sameljite ga na masini za mlevenje mesa.
4. Dodajte konzervans I sitno seckan celer.
5. Flase sterilisite u rerni, oko pola sata na temperature od 100 stepeni.
6. U svaku flasu sipajte po pola kasicice ulja, a zatim nalijte paradajzom.
7. Flase povezite celofanom.

Saveti:
–          Ako ste se odlucili za pravljenje ljutkastog paradajza, imate dve opcije: da izmeljete I papricicu na masini ili da celu papricicu jednostavno ubacite u flasu, pa da onda nalijete paradajz.
–          Ne nalivajte paradajz do vrha flase, vec ostavite koji centimetar prostora.
–          Ukoliko niste neki ljubitelj celera, mozete ga zameniti persunovim listom ili cak ne staviti nikakav zacin.

Pindžur

Recept za Pindžur – kako se pravi pindjur

Zimnica od paradajza i paprike koju svi vole 

Pindjur se lako sprema. Priprema pindjura nalikuje donekle pripremi ajvara. Postoje dva puta, ukusniji i teži, i brži i manje ukusan. Teži put zahteva da se priprema pindžura radi sa pečenim paprikama, koje se nakon pečenja oljušte. Isto tako i paradajz se peče na roštilju. Time se dobija karakterističan ukus pečenog povrća, koji posebno dolazi do izražaja kod paprike.

Drugi recept za pindžur, onaj lakši i brži zahteva da se paprika ispeče u tiganju ili rerni. U svakom slučaju oba recepta za pindjur će poslućiti svrsi.

.

Sastojci za pindžur

3 kg crvene slatke paprike

2 kg paradajza

1 kg patlidžana

3-10 komada male ljute papričice

2-3 češnja beli luk

3 do 4 glavice crni luk

veza peršuna

veza celera

morska so

hladno ceđeno ulje

Sirće (obično, balsamiko sirće)

.

Pravljenje pindžura

Papriku ispeći, oljuštiti i iseći na deblje trake ili rezanca. Paradajz skuvati ili sipeći, oljuštiti od kožice, ispasirati i dodati u paprike.

Na ulju izdinstati dve do tri glavice crnog luka, dodati papriku, paradajz i kuvati do željene gustine.

Na kraju dodati krupnije iseckani beli luk, sirće, celer, peršun i so. Kratko promešati i sipati u tegle.

Tegle sa pindjurom tretirati kao pri pripemi ajvara ako hoćete da vam se pindjur duže održi – sterilizacija tegle, pasterizacija pindjura.

Opcije i trikovi za pripremu pindžura: Neko dodaje malo šećera da dobije slatkast ukus. Balsamiko sirće će vam ugustiti pindžur ako ga niste dobro ukuvali ili ako je vodenast. Pindžur bi trebalo da bude ljuta zimnica, i ljutina zavisi od ljutih papričica koje stavljate. Mnogo bolji ukus imaju male ljute crvene čili papričice od zelenih feferona. Ljutinu neko dobija i dodavanjem bibera. Zanimljiva varijanta je dodavanje pinjola.

Zimnica koju se isplati spremati: 10 recepata s paradajzom i paprikom

Paradajz i paprike uvek možete da ostavite za zimu. Možda ne u velikim količinama, ali će se neponovljivi domaći ukus osetiti u svakoj tegli koju otvorite.
 

 
JEDNOSTAVNI AJVAR
POTREBNO JE
8 kg paprika, 0,4 dl ulja, so
PRIPREMA
Paprike ispecite, oljuštite, očistite od semena i peteljki, pa ostavite da se preko noći ocede. Sutradan ih sameljite, posolite i stavite da se prže na zagrejanom ulju. Ajvar neprestano mešajte dok sva tečnost ne uvri. Potom ga razlijte u vrele tegle, stavite u toplu rernu na desetak minuta, a onda rernu isključite i ostavite tegle da u njoj prenoće. Sutra zalijte svaku teglu s nekoliko kašika vrelog ulja i čvrsto zatvorite.
 
ZELENI AJVAR OD PARADJZA
POTREBNO JE
5 kg zelenog paradajza, 0,5 kg rena, 0,75 kg senfa, 1 l ulja, so
PRIPREMA
Sameljite paradajz u multipraktiku, pa kašu stavite u gazu i ostavite da se cedi 24 sata. Sutradan u masu dodajte naribani ren, senf i so, pa polako mešajući, kao majonez, dodajte ulje. Kada dobijete homogenu masu, preručite je u manje tegle i povežite.
 
PAPRIKE U SENFU

POTREBNO JE
30 crvenih mesnatih babura, 2,5 dl alkoholnog sirćeta, 2,5 dl vode, 2,5 dl ulja, 2 kašike šećera, kašika soli, biber, lovorov list, 500 g senfa
PRIPREMA
Paprike očistite i isecite na deblje trake. U široj šerpi prokuvajte sirće, šećer, so, biber u zrnu i lovorov list i, dok je još vrelo, dodajte toliko isečenih paprika da prekriju dno posude. Svaku turu paprika kuvajte po 10 minuta povremeno mešajući. Paprike vadite rešetkastom varjačom, stavite da se ocede i ohlade. Mikserom umutite senf i ulje, dodajući ulje kao kada pravite majonez. U dobro umućen senf dodajte ohlađene paprike, lagano izmešajte, pa složite u tegle.
 
PINĐUR
POTREBNO JE
10 kg što debljih i mesnatijih crvenih paprika, 5 kg paradajza, 3 kg plavog patlidžana, 400 ml ulja, 2 kašike esencije, 100 g šećera, 4 pune kašičice soli, list celera, peršun
PRIPREMA
Paprike ispecite, poređajte u lonac i poklopite da se potpare. Oljuštite ih, kratko ocedite i sameljite na mašini za meso. U međuvremenu stavite plavi patlidžan da se peče 20 minuta u vreloj rerni. Ohlađen patlidžan oljuštite i sameljite kao papriku. Paradajz isecite na kriške, kuvajte ga bar dvadesetak minuta, potom propasirajte i dodajte u lonac s paprikom i patlidžanom. Sve kuvajte najmanje dva i po sata, a onda posolite i dodajte ulje. Dobro ukuvan pinđur sklonite s vatre i dodajte dve kašike esencije. Promešajte i vrelo sipajte u prethodno dobro zagrejane tegle. Zatvorite tegle, pokrijte ćebetom i ostavite da se dobro ohlade.


LJUTENICA
POTREBNO JE
4 kg patlidžana, 4 kg crvenih mesnatih paprika, 6 ljutih feferona, 0,5 l ulja, 120 g šećera, 300 ml voćnog sirćeta, 8 čenova belog luka, so
PRIPREMA
Oljuštite patlidžane i stavite ih u vrelu vodu da se kratko blanširaju. Ocedite ih, isecite na štapiće, a paprike i feferone operite i dobro obrišite. Na rešetki rerne zagrejane na 220 stepeni ispecite paprike i feferone povremeno ih okrećući. Pečene paprike ostavite da se potpare, pa ih oljuštite, očistite od semena i isecite na trake. U šerpi zagrejte polovinu ulja i na njemu pržite patlidžane dok ne omekšaju, a onda dodajte paprike. Pržite uz mešanje, pa dodajte šećer, sirće, naseckan beli luk i so. Kuvajte na tihoj vatri još pola sata, vruće razlijte u tegle i stavite na pola sata u rernu zagrejanu na 80 stepeni. Kada ih izvadite, prelijte ljutenicu preostalim uljem, dobro zatvorite i ohladite.
 
SLAGANE PAPRIKE

POTREBNO JE
3 kg mesnatih babura, 3 kg kupusa, kesica bibera u zrnu, 100 g soli, 0,5 l vode, 0,5 l sirćeta
PRIPREMA
Papriku operite i isecite na deblje rezance, a kupus iseckajte što sitnije. U tegle naizmenično ređajte paprike i kupus, a između svakog reda stavite nekoliko zrna bibera. Od vode, sirćeta i soli skuvajte presolac, ohladite ga i njime prelijte povrće. Tegle zatvorite celofanom, a posle nekoliko dana proverite da povrće nije upilo presolac. Ako je potrebno, skuvajte novi i opet prelijte.
 
KISELE PAPRIKE
POTREBNO JE
3 kg babura, 1 l alkoholnog sirćeta, 3 l vode, 2 dl ulja, kašika soli, kašika šećera, biber u zrnu, beli luk
PRIPREMA
U velikoj šerpi pomešajte sve sastojke sem belog luka i bibera. Kada tečnost provri, ubacujte po osam paprika koje su dobro očišćene od semenki i kuvajte do tri minuta. Na dno tegle iseckajte dva čena belog luka i stavite nekoliko zrna bibera, pa na to ređajte barene paprike. Kad teglu napunite do pola, opet stavite biber i beli luk, a isto pospite i kada napunite teglu. Prelijte vrućim presolcem i zatvorite tegle.
 
MLEVENI PARADAJZ
POTREBNO JE
5 kg paradajza, veza celera, ljute papričice, konzervans, ulje, so
PRIPREMA
Zreo, ali ne prezreo paradajz operite, dobro obrišite i ostavite da se prosuši. Isecite ga na parčiće i sameljite na mašini za meso. Dodajte konzervans, po ukusu posolite i dobro promešajte. Listove celera operite, prosušite i sitno iseckajte, pa dodajte mlevenom paradajzu. Promešajte i sipajte u čiste, sterilisane i ohlađene flaše. Kada sipate paradajz, pazite da ne prepunite flaše, pa na vrh sipajte po pola kašičice ulja. Zatvorene flaše čuvajte na hladnom i mračnom mestu. Ako volite ljuto, u flašu stavite neku ljutu papričicu.
 
BARENE PAPRIKE
POTREBNO JE
5 kg žutih i crvenih babura, 1 l alkoholnog sirćeta, 1,5 l vode, 2 kašike soli, 3 kašike šećera, biber u zrnu, 200 ml ulja
PRIPREMA
Oprane i viljuškom izbockane paprike obarite u mešavini od sirćeta, vode, soli, šećera i ulja. Ređajte ih u tegle i dodajte u svaku nekoliko zrna bibera. Paprike prelijte presolcem u kojoj su se barile i čvrsto zatvorite tegle.


FEFERONI U ULJU
POTREBNO JE
feferoni, ulje
PRIPREMA
Izaberite feferone približno iste dužine. Dobro ih obrišite i prepolovite im peteljke. Poslažite ih u čistu teglu da budu stisnuti što gušće. Zalijte hladnim uljem i ostavite na policu. Kad potrošite feferone, ulje koje ostane koristite kao ljuti začin.

Jednostavni kolačići od oraha

Sastojci :

120 gr. putera

175 gr. šećera

120 gr. brašna

3 kašike vanilin šećera

115 gr. sitno seckanih  oraha

U brašno utrljajte puter pa dodajte šećer i vanilin šećer, mesite dugo. Prvo će Vam smesa izgledati suvo i sipkavo, ali kada se dugim mešanjem puter otopi, dobićete lepo lepljivo testo. Dodajte orahe i umesite sve skupa.

Ovi kolačići tokom pečenja splasnu i rašire se, tako da dobijete tanke pločice nalik keksu, pa računajte na to kada ih raspoređujete po plehu koji ste obložili papirom pa pečenje.

Formirajte kuglice i ređajte ih sa razmakom od barem nekoliko centimetara. 

Pecite na 150 stepeni oko 20 minuta. Pipnite ih, treba da budu meki na dodir. Ja sam svoje poslednji put prepekla i bili su prilično tvrdi, ali i dalje preukusni. 

Služite ih uz neki topli napitak, a podjednako su divni premazani nekim od divnih dzemova koji su ovih dana aktuelni :-).

*Recept za tamnu marmeladu od borovnica i jabuka koja se nalazi na slikama stiže na blog već za neki dan :-).

čupavci

Sastojci:

Testo:

čaša - 200 ml.

4 žumanceta

2 čaše šećera

4 kašike vanilin šećera

1 čaša jogurta

1 čaša ulja

2 čaše brašna

1 kesica praška za pecivo

sneg od 4 belanceta

+ ako u testo stavite 200 - 300 gr. višanja ili malina dobićete divne voćne čupavce 

ili

možete da koristite koricu narandže ili limuna

Žumanca kratko umutite mikserom sa oba šećera, tako da se sve lepo pomeša. Pošto je to mnogo šećera za 4 žumanceta, nećete da dobijete onu lepu penastu masu nego žutu, zrnastu. Kada se sav šećer pomeša sa žumancima u tu homogenu zrnastu smesu dodajte jogurt pa umutite mikserom par minuta, dodajte nakon toga ulje, umutite opet i na kraju počnite da dodajete brašno pomešano sa praškom za pecivo i dalje muteći mikserom jer ćete tako da izbegnete grudvice. U ovoj fazi dodajte i voće ako se odlučite za taj dodatak.

Isključite mikser pa umešajte nežno varjačom čvrst  sneg od 4 belanceta.

Kada se smese povežu sipajte sve u pleh dimenzija 20x30 ako želite velike čupavce kao ja, ili neki veći ako želite manje, koji ste pokrili papirom za pečenje.

Pecite na 180 stepeni. Ja sam ovog puta pekla skoro 40 minuta, struja je bila slaba. Vi proverite čačkalicom testo posle pola sata, treba da izvučena iz sredine testa bude suva. Takođe, po sredini kolača korica može da se raspukne, ali to nije ništa strašno i neće da se vidi kasnije.

Pečeno testo izvadite iz rerne i ohladite. 

Isecite na 3 dela po kraćoj i 6 delova po dužoj strani, tako da bi trebalo da imate 18 većih čupavaca. Ako volite male čupavce morate da pečete testo u većem prehu jer je pečeno u ovom manjem prilično visoko, te ako kocke malih dimenzija budu previsoke, niti lepo izgledaju niti uopšte imaju izgled kockice. 

Svakako, možete sami da izaberete dimenzije svojih čupavih kockica.

Umak:

200 - 250 gr. šećera

250 gr. putera

100 gr. čokolade za kuvanje - ako volite belu čokoladu, možete da upotrebite nju i dobijete bele čupavce

100 - 150 ml. mleka - ako želite malo da osvežite kolač umesto mleka možete da koristite liker od kafe, liker od borovnice,  liker od maline , mleko aromatizovano konjakom, viskijem ili rumom - ja volim aromatične kolače i moji su čupavci uvek različiti :-) najdraži su mi oni sa likerom od maline i malinama u testu. Dobro, to skoro da i nisu pravi čupavci, ali čupavi su, verujte mi na reč :-)

Na pari zagrejte šećer i mleko ( ili drugu tečnost koju ste izabrali ) pa dodajte isečen na kockice puter. Ništa ne treba da vri, samo postepeno da se istope šećer i puter. Kada se to desi, dodajte čokoladu pa mešajte dok se i ona ne istopi. 

Ja smesu za umakanje sve vreme dok umačem čupavce držim u šerpi sa parom i vodom, u kojoj se grejala i tako sprečim da mi se umak ohladi i stegne jer tada čupavci slabije piju i manje su sočni, mada izgleda kao da je suprotno jer je ohlađena smesa tamnija i čini se kao da se bolje "hvata" za testo.

Uz pomoć dve viljuške umačite kocku po kocku u smesu. Slobodno ih lepo ntopite jer će smese za umakanje sigurno da bude dovoljno.

Za čupavost:

200 gr. kokosovog brašna

Kada kocku testa izvadite iz umaka spustite je u kokos i ukokosajte sa svih strana :-) tako dabude zaista čupava.

Nemojte nikada da čuvate čupavce u frižideru. U stvari, nemojte uopšte da ih čuvate :-).

 

Seljačka prosta jabučara

500 gr.  kora za pite i baklave

oko 1,5 kg. što kiselijih jabuka ( ja jabuke merim kada su već očišćene - stavljam zaista puno jabuka - ako imate dunju, stavite 1 kg. jabuka i jednu veću dunju

šećer - po ukusu, nema tačne mere - oko 150 gr. je neki optimum

oko 150 ml. ulja

cimet

Jabuke ( i dunju ako je imate ) izrendajte i nemojte previše grubo da ih cedite već samo blago, pre nego što ih rasporedite po kori.

Pleh veliki koliko je otprilike velika i jedna kora za pitu podmažite uljem, stavite jednu koru, premažite je četkicom umočenom u ulje ili poprskajte, ili prosto mestimično pouljite sipajući ulje iz kašike, kao što radi moja baka, jer nema ona te četkice :-). Stavite preko nje drugu koru, na isti način je nauljite i onda stavite jabuke.

Sledeću koru samo poprskajte uljem i pospite šećerom, pa na sledeću posle ulja stavite jabuke, pospite šećerom i cimetom ( nemojte da preterate, dovoljan je prstohvat cimeta ). Količina šećera je proizvoljna, u stvari zavisi od kiselosti jabuka i Vašeg ukusa. Ja volim da se oseti kiselkasti ukus jabuke pa stavim najviše kašiku i po po korici.

I tako sve dok imate kora. Pretposlednju samo nauljite i pokrijte poslednjom korom. 

Stavite pleh u rernu zagrejanu na 180 stepeni i pecite oko 50 minuta, najviše sat vremena, ako su jabuke vrlo sočne.

Ja ne volim da mi pita od jabuka bude hrskava. Da biste dobili sočne, meke parčiće odmah po vađenju iz rerne pokrijte pitu folijom i preko nje prebacite kuhinjsku krpu, neka se pokrivena ohladi. 

Hladnu isecite na kocke. Ako se gornja kora odvaja, slobodno možete i da je sklonite, ona prvenstveno služi tome da zaštiti onu koru ispod sebe.

Još:

šećer u prahu dobro zamirisan vanilom

Pošto jabuka koje koristite za pripremu ove pite treba da budu vrlo kisele, a u njoj i nema previše šećera, uvaljajte svako parče u šećer u prahu koji ubedljivo miriše na vanilu. 

*Meni je ova pita najlepša nakon što odstoji dan ili dva na hladnom mestu, ali ne u frižideru.

Marmelada od jagoda sa nanom

1 kg. jagoda
800 gr. šećera
25  listića nane
 200 ml. vode


Jagode pokriti šećerom i ostaviti da odstoje dok puste sok.
Od nane i vode skuvati čaj pa  sipati na jagode.  Ostaviti da stoji, po mogućstvu, na sunčanom mestu 8 sati. Onda  procediti, listove izvaditi a sok kuvati 20 minuta, onda dodati jagode i kuvati još 20 minuta na umerenoj vatri. Odstraniti penu i sipati u tegle pa zatvoriti tek kada se marmelada ohladi.

Na posla kuvanja- ja sam marmeladu prebacila u blender i zato nema komadića voća. Nakon toga, vratila sam je na vatru :-) .I spremila sam pola mere :-) Treba isprobati još lepih recepata.

Čarobni pekmez od šljiva

4 kg. šljiva

oko 1 kg. šećera

3 kašičice cimeta

1,5 kašičica mlevenog karanfilića

1 limun

50 ml. ruma

Šljive raspolutite i izvadite im koštice, pa jednu trećinu rasporedite u šerpi. Pospite trećinom šećera, jednom kašičicom cimeta i sa 1/2 kašičice karanfilića, stavite preko tri tanke kriške limuna pa stavite ponovo šljive i ponovite sve još jednom i još jednom, dakle, u tri reda. Na kraju prelijte šljive rumom i stavite u rernu  zagrejanu na 120-130  i pecite nekih 6 sati. Ako imate neku moderniju napravicu za pečenje možete pekmez mnogo brže da spremite u njoj, ali meni je ovaj iz šporeta drag, drag mi je taj miris koji se satima neumorno širi kućom, uvlači se u sve stvari tako da na kraju pomislite da se nalazite u jednoj velikoj mirišljavoj tegli.

Proverite gustinu pekmeza tako što izvadite kašičicom malo na tacnu pa prohladite. Mi smo treću turu kuvale 7 sati jer je struja bila slaba, a i bilo je više šljiva. Šljive će ostati na površini a ispod njih će biti gušći sirup, izmešajte sve, limun je morate da vadite.

Sipajte u tople sterilisane tegle i zatvorite, pa pokrijte nekim ćebetom ili debljom krpom i ostavite do ujutru da se ohladi.

* Naravno, količinu možete da smanjite, ali tokom pečenja u rerni količine se drastično smanje. Od ove mere dobićete možda 2 tegle pekmeza i malo više, da se odmah pojede sa uštipcima ili pogačom :-).

Slana pita sa sirom i bundevom

500 gr. kora za pitu neke srednje debljine, ali ako niste i situaciji da birate, dobre su bilo kakve :-)

500 gr. izrendane bundeve

3 jajeta

300 gr. nekog starijeg, slanijeg sira. Možete, naravno, da koristite i mlađi sir, u tom slučaju posolite malo ubedljivije

 so

ulje za prskanje kora

200 ml. jogurta

Belanca umutite u čvrst sneg i dodajte malo soli, oko pola kašičice, jer je sir slan pa budite oprezni ali računajte i na slatkasti ukus bundeve. Dodajte jedno po jedno žumance pa isključite mikser i dodajte bundevu, isitnjen sir i jogurt i dosolite ako je potrebn

Stavite jednu koru na radnu površinu pa je premažite uljem, preko nje stavite drugu pa uradite isto a na treću stavite fil i uvijte u rolnu. Ako su kore tanke, premažite uljem tri kore pa filujte četvrtu. Poenta je da dobijete četiri rolata. U mom pakovanju je bilo 16 kora, prilično tankih, pa sam upravo tako i radila.

Tako savijene rolate poređajte u nauljen pleh i pecite na 200 stepeni od 35 do 50 minuta, dok ne porumene. 40 minuta bi trebalo da bude dovoljno u nekoj rerni koja pristojno funkcioniše, bundeva treba da se ispeče pa je i vreme pečenja malo duže nego kod standardnih pitica.

Ako volite hrskaviju pitu pre pečenja premažite rolate uljem, a ako Vam preostane fila, možete i njim da ih prelijete.

Famozna prijepoljska projara

750 gr. belog projinog ( kukuruznog ) brašna

4 jajeta

250 gr. starog kravljeg sira

120 gr. starijeg kajmaka

250 gr. mlevenih čvaraka 

malo soli, u zavisnosti od slanoće sira i čvaraka, kod mene možda pola kašičice

vruće vode koliko je potrebno da zamesite testo malo gušće nego za klasičnu proju, meni je bilo dovoljno nešto više od 400 ml. pa neka Vam to bude neka okvirna mera

U brašno umešajte so, pa dodajte jaja i ostale sastojke bez vode. Malo izmešajte rukom pa počnite da dodajete vodu. Kada potrošite 400 ml. moguće je da je testo taman. Ako Vam deluje kao da je još suvo, dodajte još malo vode, najviše 100 ml. 

Još :

2 kašike masti

Tepsiju podmažite mašću, pa rasporedite testo i isecite na kocke ( dakle, treba da bude dovoljno gusto da ti zarezi mogu da se vide ) pa prelijte sa malo ugrejane masti. 

Pecite na 180 oko 45 minuta, projara porumeni kada je pečena. Dužina pečenja zavisi i od rerne i od veličine pleha, ako je deblja, duže će se peći. U svakom slučaju posle 40 minuta proverite - dodirnite je nežno pa ako Vam deluje čvrsto i reš, izvadite je i pokrijte krpom.

* Ovo je "sabijena " projara, kao što vidite, u nju ne ide prašak za pecivo, pa ne očekujte neku rastresitu i penastu strukturu. U skorije vreme objaviću recept i za takvu projaricu, ali sabijene projare kao ova su meni lepše, punijeg ukusa kukuruznog brašna.

Slasna pita

500 gr. tankih kora za pite

Premaz :

2 belanceta

350 ml. jogurta

200 ml. ulja

180 gr. brašna ( ja volim sa nekim integralnim )

so - po ukusu

1 kesica praška za pecivo

Belanca umutite žicom ili viljuškom pa dodajte redom jogurt, ulje, do, brašno i na kraju prašak za pecivo.

Fil :

 400 ml. milerama - možete da ga zamenite mladim sirom za malo drugačiju pitu od ove

200 ml. kisele pavlake

2 žumanceta

oko 50 do 100 gr. slanine ili nekog drugog suvog mesa ( a može i bez njega, svakako )

100 gr.  kačkavalja,  nekog tvrdog sira:-)

malo soli za fil ako mislite da je potrebno

Treba da prebrojite kore, pakovanja se razlikuju. Pošto bi trebalo da dobijete 4 rolata od po 3 kore, pretpostavićemo da ih u pakovanju ima 12 :-). Ja ovog puta nisam uspela da ih prebrojim, bile su suve i pucale su, po sredini su se podelile a na krajevima uvile i stvarno ne znam kako sam uopšte na kraju dobila pitu :-). Ovo je samo napomena za domaćice koje imaju čak i manje iskustva od mene, ako takvih ima, da ne očajavaju kada otvore pakovanje i tamo nađu umesto kora...nešto.

U normalnim uslovima premažite koru premazom sa brašnom, pokrijte drugom pa premažite opet, pokrijte još jednom, premažite je i onda tanko nanesite i fil sa pavlakom. Preko njega izrendajte sir, savijte ivice da ne cure i zarolajte. 

Učinite tako još tri puta da dobijete 4 jufkice. Ako Vam bude nedostajala koja kora neće bii strašno ako jedan rolat uvijete sa 2 kore. ( zato ne volim kupovne kore ali ponekad su ipak  pravi blagoslov ).

Premažite rolate preostalim filom ili, ako ga nema, negde na pola pečenja narendajte malo sira.

Pecite na 180 oko 35 do 40  minuta. 

Pita je lepa i topla i hladna.

Seljačke savijače

Sastojci :

Testo :

300 gr. mekog belog brašna

1/2  kašičice soli

oko 200 ml. vode

1 kašika ulja

Od navedenih sastojaka zamesite čvrsto testo, nelepljivo, kao plastelin. Ako je potrebno dodajte još vode ili brašna ali oprezno, ja sam dodala možda 2 pune kašike brašna. O izradi testa pisala sam ovde i ovde. 

Razlika je u tome što ovo testo treba da podelite na 4 dela, i da svaki deo razvijete što tanje, pa će Vam biti lakše, jer ne tanjite celu koru. Na radnu površinu posutu brašnom stavite lopticu, razvijte je oklagijom koliko god možete, pa onda podvucite ruke i tanjite u krug. Ako Vam krajevi ostanu deblji, otkinite ih. Kore će biti prozirne, ali pazite da ne preterate, kao ja ovog puta. Nadev za ovu pitu je prilično tečan i zato se jako tanke kore vrlo lako pocepaju i nadev se izlije. Dakle, neka budu debele kao deblje kore za savijaču.

Ja sam zaboravila na to, i tanjila, tanjila, tanjila, to se na gotovoj piti ne vidi, pužići se malo rašire umesto da ostanu deblji, ali u trenutku pripreme može da Vas uplaši curenje fila na sve strane. I ako se to desi, nije ništa strašno, ispeći će se pita  i biti podjednako fina, ali možete to da sprečite.

Kada ste razvili sve četiri kore, pripremite fil.

Fil :

1 kašika masti ili ulja toliko da pokrije dno

3 manje tikvice

2 jajeta

200 ml. kiselog mleka

1/2 kašičica soli

malo bibera

Ugrejte mast pa ubacite u nju tikvice seckane na sitne kocke, posolite i pobiberite pa dinstajte dok sva voda ne uvri a tikvice se pretvore u sivkastu masu ne baš primamljivog izgleda. To će trajati možda 20tak minuta, možda i duže, zavisi od temperature, ali bitno je da najveći deo vode ispari i da se tikvice raspadnu.

Skinite sa vatre i prohladite, pa dodajte dva umućena jajeta i kiselo mleko.

Promešajte lepo pa smesom filujte kore. Najbolje je da nadev stavite na sredinu kore i razmažete tako da bude ravnomerno raspoređen. Nemojte koru da savijate kao rolat već prvo sa obe strane prikupite pa tek onda zamotajte onako kako Vam se čini da će nadev biti najbezbedniji. Savijte u puža i brzo prebacite na pleh pokriven papirom za pečenje. 

Uradite to sa sve četiri kore, premažite svakog puža sa malo ulja ili masti, pa pecite na 200 otprilike 40 minuta. 

* Ako mislite da je ovo suviše rizično, varate se. Sa druge strane, savijačice su meke i sočne toliko da zaista preporučujem da ih probate. A nadev, naravno, možete da koristite i za filovanje gotovih kora. Mislim da bi za standardno pakovanje kora od 500 gr. trebalo duplirati mere. Ali naravno, savijače su mnogo slađe sa domaćim korama, a izrada traje oko pola sata. Ako prvo stavite tikvice da se dinstaju, pa krenete da radite testo, uštedećete još vremena.

Hleb - duša doma

500 gr . belog brašna

1 kocka kvasca

1 kašičica soli

oko 1/2 vode

prstohvat šećera



Od pola litra vode odvojite malo, stavite sa šećerom da se ugreje i kada je mlako dodati kvasac i ostaviti da nadođe. Kada se to desi, dodajte vodu u brašno kome ste dodali so, pa varjačom promešajte testo. Neka bude kao ređe testo za uštipke. Ako Vam je testo popilo mnogo vode, dodajte još malo, uglavnom je razmera vode i brašna 1:1.

I onda lupajte. Ne može ništa da zameni varjaču. I nakon što se pojave klobuci, lupajte i dalje testo, lupajte sve dok možete. :-) Kada ste to obavili, ostavite testo da narasta, i kad se udvostruči, prebacite ga u podmazanu tepsiju i opet ostavite 10-ta minuta da nadođe.

Pecite na 160 oko 40 minuta, a pred kraj pojačajte ako želite rumenu koricu koja krcka. Ja to danas nisam uradila jer smo se najeli prepečenih hlebova :-) tako da ovaj hlepčić opet nije kao mamin :-) Ne znam zašto se toliko nervira oko hleba neko ko uopšte ne jede hleb :-)

Hleb podseća na pogaču, ali je ipak hleb.

pita bez išta

Sastojci :

150 gr. brašna, ovog puta sam koristila tip 500 jer sam greškom kupila :-) može i sa njim ali idealno meko, tip 400

 oko 100 ml. tople vode

još brašna za natiranje

1 kašičica soli

Pomešajte brašno i so, pa po malo sipajte vodu. Nakon toga, verovatno ćete morati da dodate još brašna kako biste dobili nelepljivo testo slično plastelinu. Lako ćete da vidite da je prestalo da "pije" brašno. Umesite ga dobro, do gumenaste strukture pa ostavite lopticu da odmori oko pola sata.

I onda standardna procedura. Ja razvijam na prijanjajućoj foliji koju obilno pospem brašnom. Prvo razvijte oklagijom pa kada ona više ne "radi", počnite rukama. Vrlo je jednostavno, videćete kako se testo lako tegli. Dakle, obe ruke podvucite pod testo i u krug. 

Tako i krajeve.

Kad ste ga razvukli sasvim, premažite mašću celu koru pa presavijte na pola, pa premažite opet ali posolite malo, i tako dok je ne savijete u kvadratić. Nemojte stavljati mnogo masti, biće mnogo masna i pržiće se u rerni.

Razvijte tu koru , premažite opet ali je nemojte saviti u rolat nego nagužvajte i onda savijte u pužića.

Premažite mašću i pecite na 200 oko pola sata, dok ne porumeni. 

Jedite sa jogurtom jer je bez njega malo jača. 

Ako kore posipate sirom, ne morate mnogo da ih nauljite pa će i pita biti lakša i manje kalorična.

Ako Vam se kora pocepa, ništa strašno, samo mažite :-)

*Ako pravite pitu sa nekim filom, ne treba da je premazujete i savijate jer bi mogla da bude " testava" već samo pospite koru sa malo ulja i onda nanesite fil, pa skupljajte rukama sa dve strane prema srediti dok je sasvim ne zgužvate, a onda savijte u puža.

Meka sočna projara

Meka sočna projara

 Da biste oskrnavili stari bakin recept treba da imate dobar razlog. Situacija je nešto povoljnija ako baka baš i nema recept pa Vam muca u slušalicu kada je jednostavno pitate kako sprema onu svoju jednu i jedinu meku, sabijenu, ukusnu, slanu, sočnu i toplu projaru. Žutu projaru sa krupnim komadima starog sira, riđom koricom i mirisom one stare, male kuhinje na čijem su se zidu smenjivali veliki kalendari sa pejzažima, fazanima i jelenima, i jedan sasvim poseban, sa pajacima, ali o njemu ću da Vam pišem drugi put. 

Projaru koju sam volela hladnu i već sipkavu da jedem kada se vratim iz škole jer pored nje nisu imali šansu ni kroasani, ni sendviči ni peciva koja su tek tada polako u prodavnicama oko naše  seoske škole ulazila u modu.

Ni danas nemaju šansu kraj te projare. Možda ni ova moja meka i sočna projarica nema šansu kraj te bakine. Ali baka nema recept. Uzalud je sve, ja jednostavno takvu projaru ne umem i neću nikada umeti da spremim.Pokušavala sam. Ili bude tvrda, ili suva, ili premasna ili neslana. Donosila je, sada već pokojna, stara komšinica baki brašno od kukuruza "osmaka" samo za mene, stajala je i baka kraj mene dok pokušavam da stvorim to čudo ali nije uspelo. Verovatno se tako nešto dešavalo i vama. I to je tajna koja se više ne tiče samo hrane, recepata i sastojaka. To se tako duboko i suštinski tiče ljudi. To je misterija o nama samima i o vremenima koja nas stvaraju i koja stvaramo.

I zato sam odustala. Neka baki njene projare, neka joj tajne koju ni sama ne zna. Taj recept neću uspeti da sačuvam jer taj recept i ne postoji. Postoji samo njeno znanje, njeno umeće neizrecivo. U nečemu tako prostom. U projari. Sačuvaću priču o njoj, to je najviše što mogu. A zar je malo?

A onda  sam zapisala svoj recept. Kakva je takva je, moja je. I zapisana :-).

I odlična je. Mekša i sočnija od bakine. Nema taj čarobni, zanosni i setni ukus davnina, dodala sam joj gotovo sve što volim i sada  takva  priča mirisom i aromom neku priču o našem vremenu. O nama. O meni. I pričaće je i posle mene.

Jer naša jela to mogu. O, još kako!

Bliži se BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA! Obeležite da Vam se dopada ova strana  ako želite da pratite novosti u vezi sa romanom "Mučitelj" koji će biti dostupan na sajmu! 

Sastojci:

10 kašika kukuruznog brašna

2 kašike belog brašna

1 kesica praška za pecivo

2 jajeta

100 gr. krem sira

 1 čaša kisele pavlake (180 - 200 ml )

100 gr. kačkavalja

100 gr. feta sira

2 šoljice za crnu kafu  jogurta

1 šoljica ulja – neka ne bude puna do vrha

1 kašičica soli - meni je bilo taman, Vi prilagodite sebi ili prosto probajte

Kačkavalj  isecite na sitne kocke. Pavlaku, krem sir i izmrvljenu fetu pomešajte pa dodajte jaja i jogurt pa muteći žicom umešajte kačkavalj, ulje i naposletku kukuruzno i belo brašno koje ste izmešali i dodali im prašak za pecivo i so. 

Sipajte u podmazan pleh prečnika oko 20 cm. ( ja pečem i projaru na papiru za pečenje :-) ) pa pecite oko 35 minuta na 200.

Kačamak

Kačamak

Znam puno ljudi koji kažu da ga ne vole. Mislim da nikad nisu jeli "pravi" kačamak. Ja ga jedem iz šerpe, iz frižidera, iz rerne, viljuškom, varjačom, kutlačom :-) Niko ga ne sprema kao baka:-) Brz i ekonomičan način da Vaše dete pojede sir, kukuruzno brašno, a ako volite, i mleko, jer moja mama uvek jede kačamak sa mlekom.

Ako imate domaće belo kukuruzno brašno ( sa potočare ) Vi ste na konju. Kad se nađete u prilici da ga nabavite, obavezno to učinite. Jer slavni kukuruz "osmak", ta neprofitabilna ali slatka sorta polako je u nestajanju. Isto važi i za vodenice. 

A slast koju nude zajedno u samo jednoj kutlači sipkavog brašna neopisiva je. Kao i moja radost kada me, u nekim prošlim danima, šerpa puna belog kačamaka sačeka i kad pođem u školu i kad se vratim. 

Opet, ako nemate to domaće brašno, nemojte da odustanete. Pravimo i proje sa onim brašnom iz marketa, pa možemo i kačamak. Šta je tu je, i bolje išta nego ništa.
Ovako kačamak prave sve stare žene u mom selu. Postoji i druga varijanta, tzv. brzanjac, to je onaj retki kačamak, kao palenta, ali ja ga nikada nisam jela. Moram da pitam baku zašto.

Sastojci :

2  manje kutlače belog projinog ( kukuruznog )brašna
 kašičica soli
 nepuna šoljica ulja ili kašika masti ( puna)
oko 100 gr. sira ( po izboru, a može se dodati i više sira)
kajmak po želji.

Stavite oko litar vode na vatru i posolite. Kada provri, smanjite temperaturu na umereno-blažu i kutlačom sipajte brašno u dve kupice. Vrhovi će da vire iz vode. Pustite da se kuva oko pola sata.
Jako je važno da imate dovoljno vode, u protivnom će gadno da zagori. Ako posle pola sata bude i dalje previše vode u šerpi, odlijte u neku posudicu jer će Vam možda zatrebati.
Na vatri ugrejte masnoću, promešajte kačamak- treba da bude dosta suv, mrvičast skoro, i prelijte ga masnoćom. Izmešajte pa dodajte nadrobljeni sir.
Poslužite sa kajmakom, bez kajmaka, sa mlekom ili bez njega. Ja najviše volim hladan, jučerašnji, prekjučerašnji. :-) Baka sprema količinu za čudovišno veliku šerpu :-) Ovo je otprilike mera za dve malo veće porcije. Ili su meni gladne oči, pa može i za tri :-)

Slatko od trešanja - recept u slici i reči

Slatko od trešanja - recept u slici i reči

O njemu sam slušala. Pričala nam je baka o svojoj majci Janji, mladoj bosanki udatoj za dvadeset godina starijeg gorštaka, koja je rodila šestoro dece, bila prognana iz svog doma u ratu i provela ostatak života kao izbeglica, mlada udovica, nesrećna žena.

E, u toj se priči uvek spominjalo i ovo slatko. Baka se tegli iz kojih su mirisale trešnje i vanila, uvek šipka vanile.

I baka ovo slatko nije nikada spremala. Možda zbog uspomena. 

Prvi put sam ga jela kada sam ga sama spremila, pre dve godine, zbog muža. Njegova baka je spremala isto slatko kao moja prabaka. I uvek sa vanilom.

A moje prvo slatko...

Nisam baku slušala pažljivo i stavila sam sve skupa odmah da se kuva, i kuvala dok se trešnje nisu karamelisale. Bacili smo teglu jer nije bilo moguće izvući slatko iz nje :-)

Za par dana smo ponovili, i uspela sam da zaključam u teglice svu slast svog uspeha i gorčinu uspomena na ljude koji su pre nas disali i postojali, o kojima smo toliko slušali, a nismo ih nikada sreli.

Pa i danas, kad mi je Miloš rekao- "Kao kod moje babe" - osećam isti ponos kao pre dve godine, iako sam u međuvremenu spremila tako mnogo jela, i skoro uvek bila pohvaljena ( znam ja da on mene hvali i kad pošteno zabrljam ).
Jer, ovo je to  slatko. Baka je uvek spremala samo sa šljivama, i zbog mene slatko od višanja. Za njim sam ja luda, a ovo sam skuvala za muža. I zbog još nekih stvari :-) Sa šipkom vanile, u velikoj crvenoj šerpi sa belim tufnicama, i nije moglo da mi ne padne na pamet pitanje-hoću li biti jednom baka čije će slatko ostati neodoljivi miris u porodičnim prisećanjima ? :-)
Ne pišu svi velike romane, ne grade zadužbine...neki od nas upisuju se u sećanja malim delima ljubavi.
I ovo je jedno takvo.

Potrudila sam se da slikam postupak, koliko sam mogla pri večernjem svetlu, jer sam slatko kuvala sinoć, jer znam da bi meni detaljniji postupak dobrodošao kada sam slatko kuvala prvi put. Za one sposobnije i veštije već je recept objavljen na Astalu, a pretpostavljam i na još nekim mestima :-)


Sastojci :

1  kg. belih trešanja
oko 1 kg. šećera
1  limun
1  šipka vanile


Od najveće je važnosti da trešnje budu zdrave, dakle, birajte plodove bez znakova oštećenja.
 Nakon što operem trešnje u par voda, izvadim im koštice pa ih onda izmerim i stavim toliko šećera koliko su trešnje teške.
Dakle, šećer stavim u veću šerpu  pa nalijem vodom da sasvim ogrezne  i stavim da se kuva na nekoj srednje- jačoj vatri.
Do sada me je uvek zbunjivao trenutak u kome treba da dodam trešnje. Baka kaže - " kada počne da šapuće". Dobro, hoće sirup da šapuće, ali mnogo je pouzdaniji pokazatelj to što se na površini vode počinju formirati fini baloni različitih veličina, koji pucketaju.

Tada stavite trešnje. Ne morate da ih sušite, neka ostane sok u njima.

Kuvajte uz neprekidno skidanje pene, i to je jako važno.
Nikako ne mešajte već samo tresite šerpu i  ako je potrebno malo smanjite vatru.

Negde na pola kuvanja operite dobro limun, isecite na tanke kriške pa zajedno sa vanilom dodajte u slatko.
Jedina empirijska metoda koju koristim je ujedno i najjednostavniji način za utvrđivanje kada je slatko gotovo. Možete da izvadite na tacnu malo sirupa, pa ako se ne razliva ohlađen, da zaključite da je gotovo.
Ja, opet kanem malo sirupa na tacnu pa ga razvučem između dva prsta. Ako se formira nit koja se prekida i opet formira kad skupim prste, znači da je slatko kuvano.

Ovo nemojte ni da radite dok  slatko ne zapeni na ovaj način :

Skinite ga sa vatre, pokrijte čistom krpom i ostavite tako petnaestak minuta. Nakon toga, vratite ga na vatru dok ne izbije prvi ključ, pa ga posle najviše minut opet skinite, pokrijte krpom i ostavite do jutra da se ohladi ( ili nekoliko sati, do večeri, ako ga kuvate izjutra).Nisam sigurna jer sam zaboravila da pogedam na sat kada je bilo gotovo, ali mislim da se moje slatko kuvalo između sat i po i dva sata.
Tek kada je hladno, sipajte u tegle sterilisane na 100 u šporetu i namestite lepo kriškice limuna da se vide :-) U tegle stavite i vanilu. Žene su je nekada koristile godinama samo u ove svrhe.

Ovo slatko ima možda malo manje sirupa  ali je on gust i divan. Dugo može da stoji bez problema, jer je gusto ukuvan. Pazite da  ne prekuvate slatko, jer će se ušećeriti. Prijatno :-)

You might also like:

Čudesni uštipci iz davnine - totalno drugačiji

Čudesni uštipci iz davnine - totalno drugačiji

Uštipci su one hrskave reš pufnice danas tako omražene jer vole da piju ulje, da nam kvare liniju i ko zna šta sve još. 

Sa današnje pozicije, iz ugla osobe koja se svim snagama i najhrabrije što može bori protiv poremećaja u ishrani, mogu samo sa beskrajnom tugom da se setim vremena kada nisam pitala da li je nešto prženo ili bareno, koliko ima kalorija i da li sme da se kombinuje sa ovom ili onom namirnicom. Da, sa velikom tugom se sećam i tadašnje sebe- vesele i rumene, oble ali nikako debele devojčice koja je bez oklevanja pružala ruke ka bakinoj metalnoj bosanskoj "ćasi" punoj taze isprženih, masnih i hrskavih, ma savršenih uštipaka koji su rado primali u sebe  i kajmak, i sir i pekmez i šećer.

E, nauči čovek vremenom da je mera jedini uslov za zdrav i lep život. Toliko smo rastrzani, nervozni, uskraćeni za toliko toga što želimo...ako budem imala decu, spremaću im uštipke. Ne svakog dana, možda ne svakog meseca. Ali bih volela da njihova lica budu rumena, obla i radosna kao što su bila naša.

Ima nečeg u tim starim, jeftinim i domaćim jelima. Svi to nekako osećamo. 

Pa i u toj bakinoj "ćasi", pola veka starijoj od mene. 

Percepcija zdravog života, pa samim tim i hrane, menja se brzinom kojom se menja svet. Ja na te promene ne gledam sa mnogo blagonaklonosti. Ali ih ne odbacujem. Život je to, život je poštovanje prošlosti i razumevanje budućnosti.

Ovo je jedan vrlo, vrlo interesantan recept za uštipke bez kvasca i praška za pecivo.

Verujem da će Vas postupak pripreme iznenaditi, a još više njihova penasta i šupljikava struktura. Nama su najbolji, najmekši, najbrži.
Obradujte sebe i svoju porodicu toplim doručkom na koji mirišu mnoga naša sećanja.
Sa najlepšim željama  poklanjam Vam ovaj neobični recept:-)

Sastojci :

 3 jajeta
1 /2 kg. brašna
prstohvat soli
 1/2 l. vode
 ulje za prženje

 Žumanca umutite žicom pa dodajte u njih 1/2 litra tople vode ( neka bude baš topla ali ne vrela, jer ne treba da skuva žumanca ) i to posolite po ukusu. Onda odjednom izručite brašno i lupajte jako, sve dok se ne pojave mehurići ( klobuci ).Neka Vas ne zbuni što će testo biti jako retko. Kada ste ga izlupali, a mehurića će biti ako je testo retko, umešajte sneg od 3 čvrsto ulupana belanceta.
Smesa ostaje prilično retka.
Uštipke pržite u vrelom ulju kao i svake druge, možda po minut, dva sa svake strane. Ako ih pustite da se duže prže, biće hrskaviji, a ako ih budete vadili većom kašikom, naduće se više i dobiće rupičastu, penastu strukturu.
Kada ih rešetkastom  kašikom izvadite iz ulja, ili sa dve kašike između kojih će se izliti suvišno ulje :-) spustite ih na čistu salvetu da se ocede od ulja pa služite.
Ne znam jesu li bolji u slatkoj ili slanoj varijanti. Vi odlučite :-)

Zimski italijanski paradajz-sos

Zimski italijanski paradajz-sos

Vratila sam se. Uželela sam se pisanja na ovom mestu, vama. Ali...
Neke osećaje ne možete da podelite sa drugima. Možete da ih otćutite sa njima, da ih otplačete u samoći. Da ih zakopate u sebi.

A neki osećaji su još gori,  samo grč u grlu. Njima ništa ne možete. 

Gledala sam pre par dana  dve detinje glavice na starom bakinom i dekinom krevetu. Dva preslatka Vanjina čeda na postelji koju sam nekada, u ranom detinjstvu delila i ja sa starijim bratom, kao što sam delila strahove, snove i dane.

Gledam livade pod teškim, tamnim oblacima. Gledam mamine teglice koje je spremila za mene, molim je da ih ne pakuje jer nemam snage da ih nosim. Onda popustim jer ih je spremila za mene.

Moram da vam kažem...ja kada idem tamo, ne idem na odmor. Vratim se uvek starija i umornija, tužnija. 

Kratki trenuci nekadašnjeg našeg života teži su mi od olova. Gorči od čemera i draži od života.

Te stvari koje prepoznaju čak i pramenovi moje kose, ti zidovi koje smo zajedno stvorili. 

Ta kuća koja sam ja, dom jednog života koji ne mogu da imam, a bez kog ne mogu da postojim. Sve sam vam već, čini mi se, rekla o tome. Sve osim tog gorkog grča, jer on, nažalost, ne može da se ispriča, kao što ne može mutno, sivo nebo da prolijte kišu, pre nego što dođe vreme.

Skupim svoje stvarčice, sednem u neki autobus. 

Na samom izlazu iz grada vid mi je kao korbačem ošinula sudbina. O tome što sam videla ne mogu da vam pišem, ali zaplakala sam, naslonivši se na staklo, zaplakala sam što želim da istrčim iz autobusa, da ga pustim da ode, da ostanem. Zaplakala sam što želim da dođem svom mužu, da ostanem na sedištu, da sklopim oči i konačno progutam tu gorčinu, taj neopisivi i bezimeni bol sa kojim sam naslonila glavu na ruku i udahnula duboko ne bih li zaustavila suze. 

 Iz Kraljeva me je ispratilo Sunce, kada sam se probudila pred Beogradom, padala je kiša. Siva, hladna.

U ulazu me je  dočekao naš mačak, u stanu tišina. Tek što sam se sredila  i poređala mamine teglice u špajz, stigao je Miša. 

Kakva je sreća što imam tog čoveka koji može da me uteši.

Iako je gorčina  još tu.

Uvek će biti. Ja znam da se od toga ne beži. Naučila sam to u životu. Nema težeg tereta od ljubavi prema nemogućem. Lakše je ništa ne voleti nego voleti previše.

Ali pomešana sa radošću nekih susreta, ta oštrica bola otupljuje, gorčina se meša sa slatkim ukusom povratka i tek tada postaje ono što jeste, neodvojivi i  nepodnošljivi, bolni i neophodni sastojak života. Postaje sam život, ovaj moj jedini, koji živim pocepanog srca na dva dela, uvek na ta dva ista dela.
 Otvaram jednu po jednu teglice i flašice, mirišem, zatvaram.
Tako ću još nekoliko dana, a onda sve po starom. Odlažem ih kao svaku drugu zimnicu, zaključavam čemer u ćutanje i bivam opet sasvim srećna, na silu, kako se mora. 

* Podsećam vas ponovo da se bliži Beogradski sajam knjiga, i da ćete tamo pronaći drugo izdanje mog prvog romana. Kliknite ovde i označite da vam se dopada ova stranica  i nećete ništa propustiti :-)

Sastojci :

5 kg. zrelog, slatkog paradajza
2 čena belog luka
2 šargarepe
2 glavice crnog luka
1 veći koren celera
1struk peršuna
malo majčine dušice - sveže ili suve, svejedno
maslinovo ulje za prelivanje sosa u tegli
biber
so
1 kašičica konzervansa


Paradajz oljuštite, prepolovite, ostalo povrće, osim belog luka, očistite i isecite na sitnije komade pa stavite u šerpu. Beli luk usitnite jako pa ga sa majčinom dušicom, peršunom i biber ( po ukusu ) dodajte u šerpu i kuvajte 2 sata na umerenoj vatri mešajući povremeno.
Nakon tog vremena sve propasirajte, vratite na vatru i kuvajte još sat vremena.  ( Dakle kuvate ponovo samo ono što ste dobili pasiranjem, bez kože i delova povrća ).
Posolite po ukusu i dodajte konzevrans pa promešajte. Vruć sos sipajte u tegle sterilisane u rerni na 100 stepeni i tople pa kada se ohlade nezatvorene, svaku prelijte kašičicom maslinovog ulja i zatvorite dobro.

* Ovaj sos je, bar meni, pre svega savršen za pizzu. Napominjem da količina koju ćete dobiti neće biti velika, ali u sezoni povrća, šteta je lišiti sebe jednog ovako mirisnog dodatka jelima, koji kvalitet svakog u kom učestvuje podiže za par nivoa :-).

slatko od grožđa i sirup od grožđa

  slatko od grožđa i sirup od grožđa

Moj Miša neobično voli voće, naročito slatko od trešanja i sirup od malina :-). To slatko je  za njega krao viši i stariji brat kada baka nije tu, jer mali Miša nije mogao da dohvati  najvišu policu na kojoj su tegle čuvane uglavnom zbog njega. Od kada imamo svoju kuhinjicu i šerpice i špajz, kuvam mu to slatko i držim ga u kuhinji  na najnižoj polici, odmah iza kafe, šećera i brašna. U pokušaju da ga dohvati, istog dana kada je skuvano, Miša je uspeo da prospe punu teglicu soli :-). Meni je bilo nezamislivo da se naljutim, toliko je bilo zabavno uhvatiti ga na delu. Neki ljudi detinje nestašluke ponavljaju i kada odrastu, iako im te iste stvari više nisu zabranjene.

Čim sam na blogu kod Gage videla recept za slatko od grožđa, znala sam da imam keca u rukavu! Grožđe je njegovo najdraže voće. 

" Desilo se ono što je moralo da se desi. Prevazišla si moju babu. Ona je sada sigurno spokojna u Raju jer zna da je njen Miša dobio najbolje". 

Eto, to mi je rekao. 

"Prevazišla si moju babu ". :-) To, zar ne, u nekom drugom svetu i kontekstu baš i nije nešto što mlada supruga želi da čuje ali meni je srce bilo veliko do nebesa, oblaka i Sunca :-). 

Rekao je i da je slatko božanski lepo. A znala sam da će takvo biti. Iako je grožđe bilo neobično sitno, podsetilo me je na one grozdove što su kraj prozora naše stare kuće visili teško, slatko, opojno i ljubičasto prezreli, baš poslednjeg svog leta, kada su, iako uvek bogati plodom, rodili kako kažu kod nas, kao pred zlo. Razlomila se ta dekina priručna, drvena vinjaga. Čudno je to grožđe, lišeno nekog naročitog ukusa i plemenitog porekla, ali sabijenih zrna, slatko kao med. Baka ga nije nikada kuvala. Jeli smo ga u prolazu, brali u zrelo podne, prali na kamenoj česmi oko koje su obletali žedni leptiri i pčele, i cvetala jedna božanstvena rumena ruža. Još mokre, vrele, sočne puštali smo grozdiće da nam oboje usta u plavo, da ostave na nepcima ukus žarkog leta, prostog seljačkog života, darova koje smo dobijali  milošću dobre zemlje i dobrog Sunca. 

Nikada više nije rodilo, a umrli su i česma i ruža. Ukus je ostao na nepcima, kao što ostaju svi ukusi koji su nam zaista važni. Kao što je Miša sačuvao ukus bakinog slatka od grožđa iako mi ga nikada nije pominjao. Kada sam to primetila, rekao je da je njegova baba kuvala slatko od svega što se miče :-) To je neki njegov smisao za humor u osam naveče, posle napornog radnog dana :-).

Pohvalila sam se i  baki da sam spremila ovo slatko, a ona me je  ubeđivala  kako tako nešto ne postoji, i kako se kuva samo belo grožđe, oljušteno i očišćeno od semenki. Na moju sreću, sutradan je pozvala baka Rada i rekla joj :

- Pobogu, Stojo, šta si ti izlapela, znaš da je naša tetka uvek kuvala tako :-).

Uz slatko je nekako ulepršao u moju kuhinju i ovaj sirup. Nije od maline, ali je podjednako sladak i ukusan, kao letnji duh kog ste zatvorili u flašu, kao rajski nektar i čuvar zlatnih dana koji  polako prolaze, spuštajući nam u naručje najlepše što imaju, plodove dobre zemlje, dobrog Sunca, uspomene na dobre ljude koji su nas naučili svemu što znamo.

 Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-)  

Gagino slatko od grožđa

 Sastojci :

 originalni recept

1 kg. grožđa ( koristila sam omiljeno - hamburg :-)  i preporučujem Vam da odmah duplirate meru, ova je osnovna :-) ) 

1 kg. šećera

100 ml. vode

1 limun

rozetlu, nažalost, nisam imala, ako imate poslušajte Gagu i stavite je :-)

šipka vanile - jedino što sam imala pri ruci od začina za ovo slatko :-) - ubacite je u slatko negde na pola kuvanja, izvadite je pre sipanja u tegle

U šećer ulijte vodu i kuvajte dok ne dobijete ređi  sirup.

Tada dodajte očišćeno i oprano grožđe. Probajte da mu izvadite koštice ako možete dok otkidate grozdove sa peteljke. Ja sam spremala slatko kao i  ovo slatko od trešanja, dakle, kuvala sam sve dok nije počeo da formira nit između prstiju kada se mala količina izvađena kašičicom prohladi. Skidajte penu koja će da se pojavljuje na rubovima, nemojte da mešate već tresite šerpu. Obratite pažnju, uz ivice šerpe će se koncentrisati i koštice grožđa koje će da izlaze iz grozdova, pa možete i njih da izvadite tom prilikom, ako Vas ne mrzi.

Kada nit počne da se formira, ali još isprekidana, stavite limun isečen na krugove, kuvajte dok ne dibijete neraskidivu nit, pa skinite slatko sa vatre, sipajte u tegle sterilisane na 100 i zatvorite pa ostavite da se ohladi.

Sirup od grožđa

originalni recept

Sastojci :

1 kg. grožđa ( kod mene takođe hamburg )

800 gr. šećera

1 ili 2 limuna - u zavisnosti od toga da li volite kiselkast sirup - primetićete da je u originalnom receptu naveden limuntus. Moguće je da sa njim spremljen sirup duže traje ali ja nekako radije biram limun. Sa limuntusom, kažu, može da stoji  neotvoren mesecima. Što se tiče limuna, mogu da Vam javim za par meseci, ako išta ostane do tada :-)

400 ml. vode

Skinite grozdiće za grozda i izgnjavite ih u nekoj većoj posudi. Ja sam to vrlo lako uradila rukom. Bojim se da bi blender samleo i semenke. Kada primetite da ste ugnjavili sve grozdiće dodajte šećer i limunov sok , promešajte i poklopite. Ostavite da stoji 24 sata ali povremeno ( dok ste budni :-) ) promešajte energično.

Kada taj period prođe, stavite šerpu na vatru, dodajte 400 ml. vode i pustite da provri pa kuvajte 10 minuta od početka vrenja.
Kada sirup skinete da vatre, procedite ga i sipajte odmah u flašu ili flaše, zatvorite i umotajte u ćebe ili neko drugo deblje platno pa ostavite tako do sutra da se ohladi. Otvoren sirup držite u frižideru.

** Od ove količine dobićete oko 1,5 l. sirupa. U tom smislu, ne morate da ga spremate kao zimnicu, nije loš način da prosto iskoristite sezonu grožđa i zasladite sebi lepe jesenje večeri :-).